Кључна разлика: Редовно форматирање уклања датотеке из главне табеле датотека (МФТ) и скенира диск за лоше секторе. Брзо форматирање уклања само податке из форматираног МФТ-а, али не скенира секторе за лоше секторе.
Формати се обично користе приликом покушаја брисања рачунара свих старих датотека и поновног инсталирања оперативног система на рачунар. Такође се може користити и за потпуно чишћење уређаја (нпр. УСБ, фласх дискова, итд.) Података. Постоје два начина на које особа може да уклони податке, или у нормалном формату или у брзом формату. Ове две имају исту сврху, али се ипак разликују једна од друге.
Форматирање је процес припреме уређаја за складиштење података за почетну употребу. Ово се мора урадити пре него што се ОС инсталира на систем. Може се урадити и за припрему спољног уређаја за употребу. Супротно увријеженом мишљењу да форматирање уклања податке с погона, подаци су заправо још увијек на погону. Међутим, форматирање чисти само табелу за додељивање датотека или главну табелу датотека (МФТ) тако да када ОС приступи диску, она опажа да на диску нема ништа. Нове датотеке које корисник снима тада пише оригиналне датотеке. Ове датотеке се не губе, било која датотека која је уклоњена док се форматирање може обновити помоћу специјалних алата све док нови подаци нису записани преко старих података. Чак и након чувања нових датотека, датотеке које још нису пребрисане могу се обновити.
Када особа купи нови хард диск или диск, потребно је да се подаци на овој диск јединици прво форматирају пре употребе. То је зато што диск јединица не садржи структуру датотека или логички диск. Нови диск или диск садржи сирове секторе који могу да садрже податке, али рачунар не би могао да прочита ове податке јер не постоји главна табела датотека (МФТ) која говори рачунару где датотеке почињу и где се завршавају. Формат креира структуру датотека која креира листу или табелу свих имена датотека и метаподатака сваког фајла који су сачувани на диску. Новији датотечни системи имају МФТ, док су други имали ФАТ (Филе Аллоцатион Табле). МФТ је у основи индекс који наводи име и метаподатке свих датотека које су сачуване на диску. Када је диск форматиран, МФТ се брише, што рачунар чита као празан диск. Приликом куповине екстерних дискова, као што су диск драјв или спољни чврсти диск, они долазе са већ изграђеним структурама датотека и не захтевају форматирање. Међутим, боље је прво прво форматирати сваки диск пре него што сачувате податке на њему.
Сада ће нормално форматирање уклонити датотеке из главне табеле датотека (МФТ) и такође ће скенирати диск за лоше секторе. Скенирање је заправо дуготрајан процес, док уклањање тешко да траје било када. У зависности од величине уређаја, време форматирања ће варирати. Редовним форматирањем би се обрисао садржај из волумена који се форматира, а затим потврдило да су подаци обрисани. Затим би се скенирало сваки сектор да би се открили лоши сектори, а затим их означио тако да не би приступио тим секторима у будућности. Међутим, регуларно форматирање не може поправити или уклонити лоше секторе; може их само означити. За поправак и уклањање лоших сектора потребно је форматирање ниског нивоа.
Брзо форматирање обавља сличну функцију када уклања податке са партиције која је форматирана и брише МФТ, али не скенира секторе за лоше секторе. На пример, ако је ФАТ систем датотека брзо форматиран, уклонио би фајлове из ФАТ система и директоријума, али не би скенирао систем за лоше секторе. Лоши сектори не би могли да сачувају и прочитају податке и произведу грешке приликом покушаја приступа подацима на том диску. Због тога би брзо форматирање требало да буде изабрано само када је корисник сигуран да на рачунару нема лоших сектора или да је уобичајено форматирање већ учињено.
