Кључна разлика: Плазме су врста равног дисплеја који се састоји од племенитих гасова који се пуне између два стаклена панела и електрично се пуне како би произвели светлост и створили слике. (Хигх-дефинитион) ХДТВ је формат емитовања који је већи у резолуцији од стандардних и аналогних сигнала.
Плазме су врста равног дисплеја који се састоји од племенитих гасова који се пуне између два стаклена панела, који се електрично пуне да би се произвела светлост и креирале слике. (Хигх-дефинитион) ХДТВ је формат емитовања који је већи у резолуцији од стандардних и аналогних сигнала. Плазма телевизори су доступни са и без ХДТВ компатибилности. Плазме су чешће у екранима већим од 40 инча. ХДТВ формат је доступан и на ЛЦД-овима, ЛЕД-овима и ЦРТ-овима.
Плазма дисплеј има мале ћелије племенитих гасова (неон и ксенон) и малу количину живе у преградама између два стаклена панела. Панели такође имају две електроде између стаклених плоча, адресне електроде и електрода за приказ. Дисплеј електроде су окружене изолационим диелектричним материјалом и покривене заштитним слојем магнезијум оксида. Да би се створили пиксели, адресна електрода и дисплеј електроде су напуњене, које затим ослобађају електричну струју која тече кроз ћелију. Пуњење стимулише атоме гаса у ћелијама да ослободе ултравиолетне фотоне. Фотони интерагују са фосфорним материјалом на ћелијским зидовима и дају светлост, стварајући видљиви фотон светлости. Сваки пиксел има три субпиксела, један обојен црвеном бојом, један са плавом и један са зеленом. Манипулисањем интензитета струје, систем може произвести стотине различитих комбинација од три боје и створити слику на екрану.
С друге стране, ХДТВ је формат емитовања који је надоградња у односу на стандардну дигиталну телевизију. ХД телевизори могу да прихвате већу резолуцију и да обезбеде бољи квалитет слике у поређењу са стандардним телевизорима. Прије емитирања у високој разлучивости или дигиталном формату, емитирање је било аналогно, гдје су се сигнали преносили путем зрака, кабела или преко сателита. Ово је успело дигиталном сигнализацијом јер је омогућила бољу резолуцију, бољи квалитет, видео може бити прогресиван уместо испреплетеног (слика је приказана у линијама пиксела), станице могу мултицаст и дигитални телевизори подржати ХДТВ емисије. Дигитални сигнали су се преносили у облику оних и нула у односу на аналогне сигнале који су се преносили у облику таласа.
ХД телевизори пружају бољи омјер слике, бољу резолуцију и бољу брзину кадрова у поређењу са ДТВ. Међутим, да би потрошач добио формат високе дефиниције, потребно је да има телевизор са ХД компатибилношћу, станицу која емитује ХДТВ формат, антену, кабловску или сателитску услугу и ХДТВ сет. Доступни су ХДТВ сетови који су већ интегрисани са дигиталним тјунером за пријем ХДТВ-а, или потрошач може ићи са ХДТВ-спремним сетом који не долази са тунерима, већ је компатибилан са ХДТВ-ом. ХДТВ уређаји раде са ЛЦД екранима, плазмама, ЛЕД-ом итд. ХДТВ најбоље ради са плазмом када се користи на великим екранима.