Кључна разлика: ХТТП (Хипертект Трансфер Протоцол) је апликациони протокол успостављен да омогући комуникацију преко Интернета. Ворлд Виде Веб (ВВВ или В3) је систем повезаних хипертекстуалних докумената којима се може приступити путем Интернета.

Ако особа погледа УРЛ адресу веб локације на којој се тренутно налазе, видеће термине ХТТП или ВВВ. Свако ко је икада радио на Интернету зна да веб странице обично почињу са терминима ввв. ХТТП и ВВВ су повезани са Интернетом, али се међусобно разликују. Док се ХТТП односи на протокол који веб претраживачи користе приликом приступа веб сајту, ввв је колекција хипертекстуалних докумената доступних за гледање путем Интернета. Сир Тим Бернерс-Лее је заслужан за успјешно креирање Интернета и ВВВ-а.

Протокол за пренос хипертекста (ХТТП) је апликациони протокол који омогућава комуникацију преко Интернета. То је скуп правила која одређују како ће веб сервери или друге апликације комуницирати међусобно путем Интернета. Речено је да дјелује као темељ Ворлд Виде Веб-а. ХТТП дефинише како ће се поруке форматирати и преносити и како ће веб сервери и претраживачи одговорити када им се да наредба. Хипертекст је текст који се приказује на рачунару или неком другом електронском уређају и референцира се помоћу хиперлинкова који читач може лако и одмах приступити кликом на линк. ХТТП је постао глобални језик за размену хипертекстуалних информација које користе веб сервери и клијентски рачунари.

ХТТП је развијен у сарадњи са Интернет Енгинееринг Таск Форце (ИЕТФ) и Ворлд Виде Веб Цонсортиум (В3Ц). Тим је објавио серију докумената за захтјеве за коментаре (РФЦ), који су постали објављени документ који је навео све врсте стандарда за Интернет. ХТТП функционише као протокол за захтев-одговор у моделу клијент-сервер. Хајде да искористимо реалан пример како бисмо га поједноставили. Особа која ради на рачунару отвара веб претраживач, тражи 'гоогле.цом' и притиска ентер. Веб прегледач прослеђује овај захтев серверу на коме је страница сачувана. Сервер затим одговара на захтев са информацијама о статусу завршетка, као и са захтеваним садржајем у телу поруке. Веб страница се затим може прегледати кориснику. ХТТП је познат као протокол без статуса јер се свака наредба или захтјев који се шаље извршава независно и није придружен наредби која је извршена прије. Да би смањили време потребно за добијање података, веб претраживачи користе веб кешеве и колачиће како би олакшали проналажење страница које се често посећују. Остали протоколи који се користе на Интернету укључују ФТП (Филе Трансфер Протоцол) и ННТП (Нетворк Невс Трансфер Протоцол).

Ворлд Виде Веб (ВВВ или В3) је систем повезаних хипертекстуалних докумената којима се може приступити путем Интернета. ВВВ се често назива и Веб и погрешно се користи као синоним за Интернет (они се разликују једни од других). Хипертекстуални документи, који поред текста могу укључивати и слике, видео, табеле и друге мултимедијалне датотеке, могу се прегледати помоћу веб прегледника као што су ИЕ, Цхроме, Фирефок, итд. познате као хипервезе. Страницама се може управљати помоћу ових линкова. Документи су форматирани у означни језик који је познат као ХТМЛ (Хипертект Маркуп Лангуаге) и подржава линкове на друге документе.

Ворлд Виде Веб је првобитно био концепт који је створио компјутерски научник Сир Тим Бернерс-Лее који је омогућио лако дијељење докумената и других истраживања. Он је био фрустриран тиме што је морао да приступи различитим слутбама како би се позвао на друга истративања и створио хипертекстуални систем познат као УПИТ да би олакшао проналатење истративања које му је било потребно. Формални предлог за Ворлд Виде Веб објављен је 2. новембра 1990. године од стране Бернерс-Лее-а и компјутерског научника Роберта Цаиллиауа. Приједлог дефиниран кориштењем хипертекста "за повезивање и приступ информацијама различитих врста као мрежа чворова у којима корисник може прегледавати по вољи". Иако је изворно био покренут као веб само за читање, онда се полако развио у веб Корисницима је омогућено да креирају и објављују своје сопствене сајтове и ону коју сада познајемо, ВВВ користи архитектуру клијентског сервера и омогућава клијенту да приступи свим документима који се чувају у хипертексту на серверу користећи апликацију познату као веб прегледач не постоји јасна разлика да ли је ввв заиста потребан када се покушава приступити документу, то је повезано са интернетом где је норма да се почне са веб страницом ввв.

Једноставно речено, ХТТП је протокол или скуп правила који дефинирају како ће се странице форматирати и пренијети када се захтјев пошаље од клијентске апликације (веб прегледник) на послужитељ. ВВВ је скуп обједињених хипертекстуалних докумената који се чувају на серверу и који чувају информације којима корисници захтевају приступ. ХТТП дефинише како ће се захтев проследити серверу и како ће сервер реаговати, док се ввв бави само одржавањем повезаног скупа хипертекстуалних докумената. Оба ова концепта заједно чине Интернет и правила која њиме управљају. Сва ова правила и документе води Конзорцијум Ворлд Виде Веб (В3Ц).