Кључна разлика: Изолатор је материјал који није у стању проводити електричну енергију. Са друге стране, диелектрици су изолатори који су поларизовани када се примењује електрично поље. Изолатори су управо супротни од проводника.
Изолатори се односе на оне материјале у којима електрична струја не дозвољава слободно струјање. За разлику од проводника, изолатори обезбеђују већу отпорност на проток електричне струје. Електрони у изолаторима су блиско и чврсто спојени са атомима ионским или ковалентним везама и то је главни разлог што кроз изолаторе не тече струја. Стакло и гума су примери изолатора.
Диелектрици су такође типови изолатора, али имају способност преноса наелектрисања на примену спољашњег електричног поља. То се дешава због производње индукованих набоја, који настају услед примене електричног поља. Проводна својства су приказана због ових индукованих набоја.
Када се диелектрик позиционира у напуњеном кондензатору, смањује се разлика потенцијала између двије плоче. Мера способности материјала да генерише електрично поље је позната као диелектрична константа или релативна пропустљивост која је симболизована грчким словом епсилон.
Дакле, сви диелектрици су изолатори, али сви изолатори нису диелектрика.
Поређење између изолатора и диелектрика:
Инсулатор | Диелецтриц | |
Дефинитионс | Материјали који не дозвољавају проток струје у њима | Материјали који су изолатори али се поларизују под дејством спољашњег електричног поља |
Диелектрична константа | Компаративно ниско | Компаративно високо |
Примери | Стакло, порцулан, пластика, гума | ваздух, тињац, керамика, папир, полиестер |
Импортант Цхарацтеристиц | У изолаторима, проводљивост σ << То је супротно од диригента | Диелектрична чврстоћа варира за различите диелектрике |
Врсте |
|
|