Кључна разлика: ИПв4 је четврта верзија ИП-а и широко се користи. ИПв6 верзија је боља и напреднија верзија издана да би се бавила исцрпљивањем адресе. ИПв4 користи 32-битни формат адресе, док ИПв6 користи 128-битни формат.

Да бисте разумели Интернет Протоцол Версион 4 (ИПв4) и Интернет Протоцол Версион 6 (ИПв6), морате прво да разумете шта је Интернет протокол. Према Дицтионари.цом, интернет протокол (ИП) је “код који се користи за означавање пакета података који се шаљу преко интернета, који идентификују и компјутере за слање и примаоце.” То је главни комуникациони протокол који се користи за прослеђивање података у облик мрежних пакета преко интернета другим корисницима. То је примарни протокол који успоставља интернет. ИП је био услуга без повезивања у оригиналном Трансмиссион Цонтрол Програму, коју су представили Винт Церф и Боб Кахн 1974. године.

Да би се подаци пренијели са једне локације на другу, прво се мора знати гдје се корисници налазе. ИП их разликује као ИП адресе. ИП адреса је број који описује где се на Интернету налази рачунар. Дакле, ИП обично преноси податке са једне ИП адресе на другу. ИП адресе се користе на скоро сваком уређају који се може повезати на интернет, укључујући рачунаре, лаптопове, паметне телефоне, играће конзоле итд.

Сада је ИПв4 тек четврта верзија интернетског протокола и данас је најраширенији формат протокола. ИПв4 је протокол без повезивања који се користи за мреже са пакетним комутирањем, као што је Етхернет. ИПв4 ради на моделу испоруке најбољих напора, што у основи значи да не гарантује испоруку пакета података, нити осигурава правилно секвенцирање или избјегавање дупле испоруке. Ови аспекти су покривени вишим протоколима за пренос као што је Трансмиссион Цонтрол Протоцол (ТЦП). Дакле, они се обично називају ТЦП / ИП. Развој и дефиниција ИПв4 је описана у публикацији РФЦ 791 (Интернет-Таск Форце) (ИЕТФ).

ИПв4 користи 32-битни (4-бајтни) формат адресе, који нам приближно даје 2 ^ 32 адресе или 4 милијарде адреса. ИПв4 се пише у четири децимална броја од 1 бајта који су одвојени коришћењем периода или тачака (нпр: 170.25.458.1 је ИП адреса). Са неочекиваним растом интернета, овај број је резултирао исцрпљењем ИПв4 адресе, гдје је додијељен посљедњи од ИП адреса. Да би се носили са исцрпљењем ИПв4 адресе, нова је, боља верзија је под радовима и тренутно се користи, ИПв6.

Слично ИПв4, ИПв6 је протокол за Интернет-слој за пакетско комуницирање, који се користи за пренос пакета података преко интернета. ИПв6 је описан у ИЕТФ-овој РФЦ 2460 публикацији. ИПв6 је такође познат као ИПнг или Интернет Протоцол следеће генерације и представља најновију верзију ИП-а; дизајниран је да замени старији ИПв4 и да се бави исцрпљењем адресе. ИПв6 је кренуо у развој почетком деведесетих када је ИЕТФ схватио да због интернет бума можемо покренути ИП адресе.

Главна разлика између ИПв4 и ИПв6 је у томе што ИПв6 користи 128-битне адресе, умјесто традиционалног 32-битног, што му омогућава да подржи приближно 2 ^ 128 адреса или 340.282.366.920.000.000.000.000.000.000.000.000 адреса. Такође је приказан у хексадецималном систему и одвојен колонама (пример: 2001: 0дб8: 85а3: 0042: 1000: 8а2е: 0370: 7334). Главна брига за имплементацију ове верзије је да различите верзије нису компатибилне и да ће од њих бити потребно да мењају рутере и друге уређаје. Међутим, многи рачунари су компатибилни са поставкама ИПв6.

Поред пружања више адреса, ИПв6 је такође технолошки напреднији у поређењу са ИПв4 и такође нуди функције као што је (захваљујући Вебопедији):

• Не захтева НАТ (Превод мрежне адресе)
• Ауто-цонфигуратион
• Нема више приватних колизија адреса
• Боља мултикаст усмјеравање
• Једноставнији формат заглавља
• Поједностављено, ефикасније усмјеравање
• Прави квалитет услуге (КоС), такође назван "означавање протока"
• Уграђена подршка за аутентификацију и приватност
• Флексибилне опције и проширења
• Лакша администрација (више неће захтевати ДХЦП)