Кључна разлика: ИСО слика је архивска датотека оптичког диска. ЦСО је компримована верзија ИСО датотеке.
ИСО слике се чувају у некомпресованом формату и могу се користити за писање ЦД-а или ДВД-а. Сваки оптички диск се може архивирати помоћу .ИСО формата као права дигитална копија оригинала. Програми, као што је ПоверИСО, могу преузети софтвер са ЦД-а или ДВД-а и користити .исо слике за писање другог ЦД-а или ДВД-а.
Предност ИСО слике је у томе што се, за разлику од оптичког диска, слика може пренијети преко било које податковне везе или пријеносног медија за похрану, као што је УСБ Фласх погон.
Слика ОЦД је у основи компримована верзија ИСО датотеке. У суштини ради као .зип датотека у рачунарима. Слике ОЦД имају датотечни наставак .цсо. Слике ОЦД се понекад називају и ЦИСО. Ово је био први метод компресије за ИСО. Предност ЦСО слике је у томе што компримира ИСО датотеке, тако да на крају заузимају мање меморије него што су првобитно радиле. Стога су и бржи за учитавање, преузимање или копирање на пријеносне медије за похрану података.
Међутим, недостатак слике ОЦД-а је у томе што неки програми који могу да читају ИСО слику можда неће моћи да прочитају слику ОЦД-а. Ово је вероватно због компресије, исто као и .зип. Многи програми не могу да читају .зип или да морају да декомпримују .зип датотеке пре него што се учитају. То траје дуже, јер се датотеке прво морају декомпримирати, а затим учитати. Исто важи и за .цсо датотеке. Ипак, ови програми су веома ретки, јер је већина компатибилна са сликама ОЦД, а оне које нису, ускоро ће бити, због све веће популарности ОЦД.