Кључна разлика: Јевреји су Јевреји, нација и етно-религијска група, потомци Јевреја. Хебрејски се односи на потомке Ебера, што укључује и Абрахама. Хебрејски се односи на потомке Абрахамовог унука Израела, док Јевреји говоре о потомцима Абрахамовог унука Јуде.
Јевреји су Јевреји, нација и етно-религијска група. Етно-религиозна група је етничка група људи чији чланови су такође уједињени заједничком религиозном позадином. Они су потомци Израелаца или Јевреја. Њихово поријекло се може пратити до библијских патријарха Абрахама, Исака и Јакова. Јудаизам је традиционална вера јеврејског народа. Термин '' јеврејски '' може се користити за означавање етничке припадности, националности и религије.
Међутим, нису сви следбеници јудаизма Јеврејског народа. Термин '' Јеврејин '' потиче из средњег енглеског '' гива '', који је пак настао из старог француског гијуа, ранијег јуиеуа, и на крају од латинског Иудаеума. Латински Јудеј у суштини значи Јевреј, 'из земље Јудеје'. Према томе, термин 'Јеврејин' се односи на људе из земље Јудеје. Јеврејин је припадник племена Јудиног или народа јудејског краљевства. Јуда, име и племена и краљевства потиче од Јуде, четвртог сина Јакова. Јаков је био Абрахамов унук.
Поријекло термина, 'хебрејски', је неизвјесно, али се вјерује да је настао из библијске ријечи 'Иври', што значи проћи или прећи. Множина од "Иври" је "Иврим", или "Ибрим", која је на старом француском језику "Ебреу" и приказана је на енглеском језику као хебрејски од старогрчког и латинског Хебреја.
Хебрејски је такође назив језика који је члан веће групе канаанских језика у северозападној семитској области. Језик је на енглеском језику познат као "хебрејски" од 11. века.
Током римског периода, "Јевреји" се могу користити за означавање Јевреја. Неки модерни језици, укључујући и арменске, грчке, италијанске, румунске и многе словенске језике, име за Јевреје и Јевреје је исто. Међутим, у језицима у којима постоје оба термина сматра се погрдним и непристојним да се модерне Јевреје назива 'Јеврејима'.