Кључна разлика: Парадокс је тип исказа који садржи контрадикторне изјаве које су истовремено истините и лажне. Док се на први поглед чини да су изјаве нетачне, када се покушају доказати, оне ће се показати истинитим. Иронија је врста реторичког средства, књижевне технике или догађаја у којем се оно што се стварно догађа потпуно другачије, често управо супротно ономе што се очекује. Иронија се може поделити на три типа: вербално, драматично и ситуационо.
Парадокс је тип исказа који садржи контрадикторне изјаве које су истовремено истините и лажне. Док се на први поглед чини да су изјаве нетачне, када се покушају доказати, оне ће се показати истинитим.
Једноставан и класичан примјер парадокса је 'јумбо схримп'. Две речи, 'јумбо' и 'шкампи' су природно супротности, јер јумбо значи велико, док шкампи значи мали. Међутим, та фраза је парадокс јер је технички могуће да се шкампи по величини у односу на друге рачиће. Други примјери парадокса су 'трошити новац да уштедимо новац' или 'окрутно бити љубазан'.
Друга врста парадокса је филозофска врста. Овде је изјава истовремено истинита и лажна. Један пример за то је питање: "Да ли је одговор на ово питање не?" Ако неко одговори не, онда они кажу да одговор није не, али да доказује да је изјава истинита, јер су одговорили не на питање. Слично томе, ако кажу да, онда кажу да је одговор на питање не. Према томе, не постоји начин да се заиста докаже или оповргне изјава. Истовремено је истинита и лажна.