Кључна разлика: Страст је емоција интензивних осећања. Ова снажна осећања могу бити везана за особу или ствар, док пожуда може бити дефинисана као страствена жеља или жудња која се првенствено фокусира на задовољство.

И страст и пожуда баве се јаким емоцијама. Страст је изведена из латинског глагола "пати" што значи "трпити". Страст је снажно повезана са ентузијазмом. Ако је неко страствен према нечему онда ће дефинитивно бити једнако одушевљен тиме. То може бити позитивна привлачност или љубав. Страст вас чини живљима и даје вам разлоге да напорно радите како бисте испунили жељу да живите са страшћу. Фраза као што је: “Ја сам страствени у свом послу” преноси да особа ужива у свом послу и да је увек одушевљена послом, страст увек узбуђује најдубље емоције неке особе и постаје живљи.

Страст може бити за љубавника, за ауто, за посао, за било шта. Обично се користи у контексту позитивних емоција. Страст значи фокусирати своју енергију на ствари које вас узбуђују. Љубав и страст иду руку под руку. Страст развија интересовање, и ако је овај интерес правилно каналисан онда то може довести до одличних резултата. Особа која ради ствари са страшћу, ужива у обављању задатака везаних за страст. Страст вас чини и немирним, поготово када се суочавате са било каквим проблемима око ствари о којима сте страствени. У таквој ситуацији, треба бити опрезан и пронаћи рјешење, а не га претворити у негативан осјећај.

Пожуда је врста жудње или велике жеље. Важно је напоменути да дефиниција пожуде не указује на било шта негативно у вези с тим, али како пожуда улази у умове, она тежи да прерасте у негативну емоцију и тако је то опћенито у друштву. Жудња или жеља могу или не морају бити логичне или разумне. Обично се повезује са јаком жељом сексуалне природе. Пожуда се фокусира на задовољство. Пожуда може бити разлог одређених акција без обзира на посљедице или резултате. Пожуда се обично повезује са негативном емоцијом, јер је надјачана себичношћу. Пожуда жуди за стварима које јој доносе лични ужитак и једва да размишља о другим стварима које могу бити јако погођене тиме.

Страст се сматра позитивним осећајем. Приказује љубав, ентузијазам, узбуђење и ревност, док пожуда треба да се првенствено води похлепом. Пожуда је све у поседу. Жудња је толико интензивна да особа заборавља размишљати о посљедицама и само је мотивирана да освоји или постигне предмет интереса. Страст такођер жуди за предметом интереса, али разматра посљедице и не води се првенствено похлепом. Страст се првенствено руководи само-срећом. Сада се може рећи да и страст и пожуда имају за циљ постизање само-среће. Да, то је исправно, али пожуда може чак досегнути гријехе да би се постигла срећа, док страст постаје опрезна у овој фази. Особа живи са страшћу током цијелог живота, па чак и након што је постигла тај тренутак посједовања, особа је још увијек једнако заинтересирана за ту ствар, док у пожуди може потпуно нестати након испуњења жеље. Друга велика разлика између њих је та да се страст везује за друге позитивне емоције, док се пожуда одваја од других емоција и тако постаје јачи из дана у дан. Пожуда ретко подсећа на тренутке након што је жеља завршена, док страст задржава сећање на сваки тренутак везан за њега.