Кључна разлика: Банка у јавном сектору је банка у којој влада држи највећи дио удјела или капитала . Банке у приватном сектору су банке у којима већи дио удјела или капитала лежи у рукама приватних дионичара.
Банка у јавном сектору је банка која се управља преко институција у власништву људи преко њихових представничких влада. У тим банкама влада контролира банку. Добро вођена банка у јавном сектору може помоћи државним и локалним властима у добијању готовинских проблема. Модел јавног банкарства је осмишљен како би радио на добробит људи. Ту су и национализоване банке.
Међутим, успјех не може бити зајамчен актом национализације банака. Француска је национализирала свој банкарски сектор, а касније га је влада продала у приватне руке. Индијска државна банка је национализована 1955. године по Закону о СБИ. Касније, 1960. године, национализовано је и седам државних банака. Друга фаза у Индији је 1980. године, када је национализовано још седам банака.
Приватне банке су у власништву приватних зајмодаваца. Приватне банке се такође управљају и контролишу од стране приватних промотера и ови промотори су слободни да раде
Влада има велики удео у банкама јавног сектора и стога важне одлуке доноси влада. Одлуке су генерално у интересу јавности. Њихов главни циљ је да обављају банкарске активности које се односе на све дијелове друштва. С друге стране, приватна банка се углавном фокусира на краткорочне камате. Ове банке немају много уплитања владе, али у исто вријеме овим банкама недостаје административна подршка владе. Да би се одржао конкурентни банкарски сектор, банке из приватног сектора су користиле најбоље и најновије софтвере.