Кључна разлика: СП (Стандард Плаи) и ЛП (Лонг Плаи) дефинишу два различита начина снимања. Они се првенствено разликују у односу на брзину којом се видео траке покрећу преко снимача.
У стандардном режиму, квалитет снимка остаје исти као што је и био предвиђен. Не постоји тип губитка квалитета. Овај режим се обично поставља по подразумеваној вредности. У ВЦР-у, ЛП се постиже смањивањем брзине којом би се трака изводила у ВЦР-у. Ово смањење брзине траке смањује квалитет снимања. Такође се могу наћи слике као нејасне или неке врсте боја које се лако могу избећи одабиром СП режима.
Разлог за ова одступања у два начина је брзина којом се трака помиче преко глава траке. Обично, СП помера траку на 18.812 мм / сек, а ЛП се креће на 12.56 мм / сец. Генерално гледано, снимци ЛП-а су 1, 5 пута дужи од стандардног режима.
Режими су обично подржани од стране СП и ЛП снимача. Неки други начини високог квалитета су Стерео (СТ), високи квалитет (ХК), Стерео Стандард Плаи (ССП), итд.
Поређење између СП и ЛП снимања:
СП снимање | ЛП Рецординг | |
Пуни облик | Стандардно снимање репродукције | Најдуже снимање репродукције |
Дефиниција | СП записи у стандардном времену снимања | ЛП режим пружа могућност пружања најдужег времена снимања |
Квалитет снимања | Боље | Компромитовано |
Пример | Може да стане 2 сата видеа у једну траку (На ВХС и 8мм / Хи8 тракама) Може стати један сат по врпци (Он Мини ДВ и Дигитал 8) | 4 сата - на стандардном 4, 7 ГБ празног ДВД-а. Једнослојни, једнострани дискови. |
Употреба | То је најчешћа брзина снимања која се користи за ВХС траке | То је ретко коришћен формат и уклоњен је из многих ВЦР-ова |