Кључна разлика: Микроекономија је грана економије која се фокусира на проучавање навика и финансија појединих домаћинстава. Макроекономија је грана економије која се бави економијом у цјелини, а не појединачним тржиштима.

Микроекономија и макроекономија су два концепта у економији који се користе за разумевање, предвиђање и стабилизацију економије. То се ради како би се спријечило колапс економије и изазвала финансијска нестабилност. Ове методе се такође користе за разумевање и предвиђање трендова економије. Микроекономија и макроекономија се често користе заједно и играју велику улогу у економији земље, али се међусобно разликују на много различитих начина.

Микроекономија је грана економије која се фокусира на проучавање навика и финансија појединих домаћинстава. Микроекономија је изведена из грчког префикса "микро" што значи "мали". Микроекономија се фокусира на проучавање зараде, потрошње и понашања појединих домаћинстава и фирми. Генерално, овај термин се односи на тржишта на којима се роба или услуге купују и продају. Проучавање микроекономије одређује одлуке појединих домаћинстава и предузећа да утичу на понуду и потражњу на тржишту роба и услуга, заједно са цијенама, квалитетом и квантитетом.

Микроекономија се такође бави утицајем владиних политика и прописа на појединачна домаћинства. Економски речник економиста дефинише Микроекономију као "Проучавање економије на нивоу појединачних потрошача, група потрошача или фирми ... Општа брига микроекономије је ефикасна алокација оскудних ресурса између алтернативних употреба, али конкретније, она укључује одређивање цене кроз оптимизирајуће понашање економских агената, уз потрошаче максимизирајући корисност и фирме максимизирајући профит.

Микроекономија игра велику улогу у покушајима да се утврди успех и неуспех производа фокусирајући се на претходне тржишне трендове или кроз истраживање тржишта. Микроекономија покушава да утврди релативне цене роба и услуга и доделу ограничених ресурса анализом тржишних трендова. Такође одређује еластичност производа. Остали фактори микроекономије укључују каматне стопе, инфлаторне стопе, куповну моћ и животни стандард. Концепт понуде и потражње игра велику улогу у микроекономији јер директно утиче на куповину производа. Закон понуде и потражње сугерише већу понуду, мању потражњу, док ниска понуда доводи до веће потражње за производом. Ово такође директно утиче на цену производа, јер је већа потражња, виша цена, док већа понуда резултира нижом ценом. Микроекономија се сматра као „поглед одоздо према горе за економију“, или „како људи раде са новцем, временом и ресурсима“.

Макроекономија је грана економије која се бави економијом у цјелини, а не појединачним тржиштима. Она такође укључује националне, регионалне и међународне економије. Макроекономија потиче од грчког префикса 'макро', што значи 'велики'. Макроекономија се фокусира на бављење перформансом, структуром, понашањем и доношењем одлука у економији у цјелини. Макроекономија захтијева проучавање БДП-а (бруто домаћег производа), стопа незапослености и индекса цијена у земљи како би се разумјело како економија функционира.

Економски речник Економиста дефинише Макроекономију као "Проучавање целокупних економских система који се агрегирају над функционисањем појединих економских јединица. Првенствено се бави варијаблама које прате систематске и предвидљиве путеве понашања и могу се анализирати независно од одлука многих агената Тачније, то је студија националних економија и одређивање националног дохотка.

У циљу анализе макроекономије, макроекономисти развијају различите моделе како би објаснили везу између различитих фактора који утичу на економију земље. Ови фактори укључују незапосленост, инфлацију, национални доходак, штедњу, инвестиције, међународну трговину и међународне финансије, производњу и потрошњу. Макроекономија се сматра проучавањем економије у цјелини, као и фактора који су национални и међународни, а који утичу на економију земље, а то може укључивати и владина правила и прописе поред директних страних инвестиција, извоза, увоза, Проучавање макроекономије користи се и за анализу и стабилизацију економије, која директно утиче на људе и микроекономију.

Три главна концепта макроекономије који играју велику улогу су производња и приход, незапосленост и инфлација и дефлација. Национални резултат је укупна вриједност свега што земља производи у одређеном временском периоду. Ово ствара доходак за земљу кроз извоз. Висина незапослености у некој земљи одређује се кориштењем стопе незапослености, која се добија из количине људи који тренутно нису дио радне снаге, а укључује и људе који траже посао. Инфлација и дефлација односе се на вриједност новца. Пораст и пад вриједности новца одређују вриједност валуте земље. Да би се избегли велики економски шокови, као што је Велика депресија, владе прилагођавају политике као што су фискална политика и монетарна политика како би наставиле да одржавају стабилност и раст привреде.