Кључна разлика: Стрес настаје из наших свакодневних интеракција са светом. Депресија је промена расположења изазвана биохемијским дисбалансом.

Сви људи се морају суочити са стресом и депресијом у свом животу у неком тренутку. Кључно је разумети разлику између њих и поступати с њима у складу с тим. У основи, стрес је напетост, која долази из наших свакодневних интеракција са светом. Са друге стране, депресија је промена расположења услед биохемијске неравнотеже.

Стрес се показује у физичком, менталном или емоционалном одговору на проблеме у нашем свакодневном животу, као што су притисак на послу, породични проблеми, саобраћај, интервју, испит, конфронтација, итд. То су ствари које се обично не могу избећи у животу. Да бисмо се носили са овим ситуацијама, наше тело је опремљено одговором на борбу или бијег. То је физиолошки одговор који даје телу енергију која јој је потребна да би се суочила са стресном ситуацијом.

Када се суочимо са једном од ових ситуација, наше тело аутоматски повећава број откуцаја срца, као и довод крви у срце и мозак. Он чини више глукозе доступном за брзу енергију, а дисање постаје брже. Ови одговори су изазвани хормонима у телу, који се враћају у нормалу када стресни фактор нестане. Ови одговори су добри за нас у малим количинама јер нам дају снагу да се носимо са стресним ситуацијама. Међутим, ако стрес остаје дуго времена, или ако је особа у стресним ситуацијама чешће него нормално, ти хормони остају у току и могу изазвати проблеме у организму, као што су ослабљени имуни систем и болести срца.

С друге стране, депресија се дефинише као стање ниског расположења и аверзија према активностима. Ово је обично узроковано биохемијским дисбалансом у мозгу, који ометају способност нервних ћелија да међусобно комуницирају. Ове ћелије комуницирају помоћу хемикалија које се називају неуротрансмитери, од којих неки помажу у одржавању расположења. Ако постоји недостатак ових хемикалија, особа може доживјети депресију.

Обично би се неко осећао укочено или плаво док би мозак исправљао неравнотежу. Међутим, ако се неравнотежа настави, депресија се може погоршати. Можда би било потребно да узмемо лекове да исправимо неравнотежу. Симптоми депресије укључују ниску енергију, губитак интереса за нормалне активности, промјену апетита, повећање тежине или губитак тежине, прекомјерни сан, несаницу и способност концентрације. Наставак стреса може довести и до депресије. Депресија може имати неке озбиљне последице, као што је утицај на личне односе, радни учинак и може проузроковати физичко погоршање због недостатка бриге. Особа са депресијом ће се обично осећати веома усамљено, песимистично и можда чак и размишљати о самоубиству.