Кључна разлика: Виндовс 7 32-битна архитектура може да обради мале количине података и мање је безбедна у поређењу са 64-битном архитектуром. 32-битни захтијева минимално 1 ГБ РАМ-а, док 64-битни захтијева 2 ГБ РАМ-а да би могао радити и може адресирати 4 ГБ односно 192 ГБ.
32-битни и 64-битни адресни простор у систему. Што је већи број процесорских величина, то је брже могуће извршити информације и налоге. Хајде да објаснимо ово са примером: Размислите о 32 и 64 у смислу тубе. 32-битна цев је мања и стога је у стању да шаље само толико података кроз цев, док 64-битна цев омогућава више података пошто је величина цеви већа. То је у основи начин на који ови процесори раде на рачунару. 32-битни систем може покренути само одређени број програма прије него што успори цијели рачунар, док је број програма које 64-битни процесор може покренути већи.
Већина софтвера који је данас доступан је писана за 32-битну архитектуру, са само неколико софтвера и управљачких програма за 64-битну архитектуру. 32-битна архитектура може адресирати до 4 ГБ РАМ-а (2 ^ 32), док 64-битна архитектура може адресирати до 192 ГБ РАМ-а у Виндовсу 7. Будући да је већина управљачких програма и програма креирана за 32-битну архитектуру, за кориснике 32-битног процесора обично није проблем да пронађу одговарајуће управљачке програме и програме. Међутим, 64-битна архитектура теже проналази 64-битне програме и управљачке програме. Овај проблем се смањује јер многи произвођачи производе софтвер и управљачке програме за 32-битне и 64-битне архитектуре.
32-битна архитектура не може да ради или 64-битне програме или управљачке програме, док 64-битни програм може. Мицрософт пише своје оперативне системе на хибридној архитектури која има подсистем назван 'Виндовс у Виндовсима' или 'ВОВ', који виртуализује 64-битни процесор на 32-битну апликацију. 64-битна архитектура захтева више РАМ-а за рад, а минимум је 2 ГБ РАМ-а. У случају непрекидног ажурирања, 32-битни се може надоградити на други 32-битни, исти са 64-битним. Ако би корисник желио надоградити 32-битну архитектуру на 64-битну архитектуру, корисник би морао избрисати чист систем и извести инсталацију од нуле у 64-битној архитектури. Поред тога што може да рукује великим количинама података, 64-битни Виндовс 7 се такође сматра много безбеднијим у поређењу са 32-битним јер захтева од дизајнера да дигитално потпишу своје управљачке програме, што ће отежати хаковање.
Минимални захтјеви за 32-битну архитектуру укључују: 1 ГХз ИА-32 процесор, 1 ГБ РАМ, ДирецтКс9 графички процесор с ВДДМ управљачким моделом 1.0, 16 ГБ слободног простора и ДВД-РОМ погон. Захтјеви за 64-битну архитектуру укључују: 1 ГХз к86-64 процесор, 2 ГБ РАМ, ДирецтКс 9 графички процесор с ВДДМ управљачким моделом 1.0, 20 ГБ слободног простора на диску и ДВД-РОМ.
